Извештај о јубилеју

 

Прослависмо још један вредни јубилеј, 25 година Удружења Дурмитораца. Од прошлости и будућности се живи, па ће управо наши јубиларни сусрети представљати вечност. Свечано вече, како то доликује, почело је  химнично и дурмиторично! Дурмитор је одиста химна наше  међусобне љубави према крајолицима одакле потичемо. Најпознатији врх Дурмитора Савин кук (2313 м), затим Савина стопа, Савина греда, Савина страна, Савино сено. Воду која на врху од 2212 м извире назвасмо Савином водом. Свечаност је почела извођењем Појачке групе Родослов -Ускликнимо с’ љубављу Светитељу Сави и наставила песмом Ој високи Дурмиторе – женске певачке групе Завичај.

Свој наступ је имао и проф. Драган Млађеновић Шекспир хорски диригент и појац, оснивач (пре пола века) прослављеног ансамбла за рану музику Ренесанс, оснивач (пре  30. година) певачке дружине Руковет. За ову прилику извео је делове Мокрањчеве Девете Руковети из Црне Горе (1896).

Радо виђени гост у Београду Ранко Минић, дошао нам је из постојбине у друштву гуслара Васа Ђондовића и текстописца Славка Перошевића и отпевао песму Дурмитор коју је за њега написао управо Перошевић.

Жива топономастика Дурмитора броји многе орониме Савине, дурмиторске породице и братства као крсну славу прослављају и молитвено се обраћају своме заступнику пред Престолом Господњим, првом српском Архиепископу Светом Сави, који беше млади дурмиторски принц Растислав Растко Немањић.

Ко удара тако позно уз гусле је извео млади Јанко Војводић.

 

Један од наших најбољих кудова икада АКУД Шпанац је извео кореографију Бранка Марковића – Црмнички Оро.

Милан Ковачевић, Батрић Јокановић, Ранко Минић, Јанко Војводић, уз текстописца Славка Перошевић, су својим гусларским умећем и песмом дочарали дух и традицију завичаја.

На свечаности су говорили председник Мирчета Јокановић и један од  оснивача удружења и аутор монографије Удружење Дурмитораца Саво Микић.

У свом говору председник је истакао: „… Дурмитор и Дурмиторци у најљепшем значењу представљају јединство човјека и природе. Природна суровост и љепота планине, са једне стране, тјерала је Дурмиторце на непрекидну борбу за опстанак са природом и непријатељем, кога је било много кроз вјекова постојања. Поред предања, писане ријечи, ту су многа гробља и знамења као нијеми свједоци.

Наш статут је дефинисао циљеве и задатке који у себи садрже прије свега хуманост, како би наши стари рекли људкост. Ја их овдје нећу набрајати, јер није ни мјесто ни вријеме.

Да би успјели да реализујемо зацртане циљеве морамо наћи најмањи заједнички садржалац наших интересовања. Ми га имамо, и то не мали, то је Дурмитор, дуг према завичају.

Потребно је научити да уважавамо другачија мишљења, да чујемо једни друге, да савладамо властити его, да кроз разговор, кога бар ми умијемо да водимо, одлучимо шта је најбоље за Удружење, за све нас. Тако ћемо нашим младим нараштајима постати узор и показати им пут ка правим вриједностима. То можемо постићи само заједено. Убијеђен сам да ћемо у томе успјети.“

Саво Микић, иницијатор и један од оснивача Удружења поздравио је скуп и пожелео; „…да под старе дане попијем кафу и пиће у Клубу Удружења Дурмитораца, а надам се да ће нам Управни одбор у овом сазиву то омогућити!“

Добитници захвалница на сцени.

Учесници програма на сцени заједно са виртоузом на фрули Слободаном Никитовић.

Ранко Минић  и Васо  Ђондовић се песмом поздрављају са окупљеним члановима Удружења и гостима у ресторану, на свечаној вечери и дружењу.

Чедо Ковачевић Чеков је написао песму за секретара Удружења Рајку Поповић и овом приликом је изрецитовао.

Дугогодишњи заменик председника удружења логопеда Србије, Дурмиторка др Петруша Пела Поповић је уживала у дружењу и игри са Милицом из АКУД-а Шпанац.

Чланови Удружења и њихови гости.

Председник Удружења Мирчета Јокановић са Дурмиторцима.

Играчи  нису знали за умор. Наши гости из Удружења Ариљаца, Удружења Фочака и Удружења Васојевића у Београду. За добро расположење побринули су се Петар Кукољ и Милоје Бубања.

 

По плану обиљежавања јубилеја Удружења Дурмитораца предвиђена је свечана седница Управног одбора у проширеном саставу (позвани су сви чланови управних одбора у ранијим сазивима). Дана 16.04.2018. године, тачно на 25-oгодишњицу оснивања Удружења, у Средњој туристичкој школи, Отона Жупанчича бр. 4 на Новом Београду, одржана је свечана седница.

Рад седнице је отворио председник Удружења Дурмитораца Мирчета Јокановић и у краћем излагању дао кратку анализу реализације постављених задатака са посебним освртом на тежишне задатке.

После размене мишљења, закључено је, да треба и даље истрајати на реализацији предвиђених задатака. Основни закључак је да је Удружење остваривало свој циљ и да још доста тога може да се уради.

Свечаној атмосфери значајно су допринели својим наступима наши: прослављени гуслар Бошко Вујачић и песник Рајко Џаковић.

Након усвајања закључака настављено је дружење у ресторану школе уз прикладни коктел. А тамо гдје су Дурмиторци ту је весеље и пјесма, она наша!